Поред физичке, менталне и социјалне димензије здравља , четврта димензија здавља је духовност! То је склад нашег унутрашњег и спољашњег света, видљивог и невидљивог!
Само духовно здрав човек се може звати здравим. Неговати своје духовно здравље је обавеза свих нас без разлике јер утиче на све, на наше физичко здравље, наше ближње, на околину, на друштво у целини!
О вези и утицају духовности на здравље говори и наука :
Canavan Neil. UN General Assembls September 21, 2011 говорио о потреби мењања стила живота и важности духовности ради достизања здравља.
Harold G. Koenig, MD, Duke University Medical Center је један од лидера у истраживању везе духовности и здравља. Своја 30год. достигнућа је приказао на 4th European Conference on Religion, Spirituality and Health марта 2014. на Малти
Скала духовног здравља – Measuring Spiritual Health: Spiritual Health Assessment Scale (SHAS) Dhar N, Chaturvedi S, Nandan D. Spiritual health scale 2011: Definingand measuring 4th dimension of health. Indian J Community Med 2011;36:275‑82.
Примери:
Св.Лука Архиепископ Војно-Јасенецки, православни Архиепископ, хирург, проф.др медицинских наука је током Другог св. рата имао већа достигнућа него касније проф.Бернард и Дебејки радећи у скоро немогућим условима и без адекватних иструмената . Пре почетка операције увек је очитавао над болесником молитву и цртао крст на месту где треба резати, па тек потом узимао скалпел. Резултати његових операција су били чудесни: слепи би прогледали, непокретни би стајали на ноге. Параклис на ВМА је посвећен њему.
Филм о његовом животу и делу “Излечити страх” можете овде погледати
Тренутно се код нас на ВМА у сарадњи са СПЦ врши истраживање “Kако светотајински живот утиче на ток лечења и оздрвљења», у склопу докторских студија у области медицинских наука -јавно здравље које спроводи Отац Александар Совиљ, духовник параклиса Св. Луке Војно-Јасенецког при ВМА и саветник системске породичне терапије. Он истиче важност практичног споја медицине и теологије, шта чини суштину духовног здравља, како би требало да изгледа у пракси сарадња лекара и свештеника и који се то проблеми могу јавити, која је улога духовника у болницама и како подстаћи процес исцељења у човеку.
Руски научник неурофизиолог проф.Валери Слезин је доказао да мозак у молитви улази у тзв. фазу «молитвене будности» тј.стање свести као код беба. У том стању се осећа безгранична љубав, жељеност, сигурност, спокој, осећај блискости са Богом . Током живота човек изгуби то стање свести тј. срце му постане залеђено али га увек може повратити. Зато је потребна молитва јер га она уводи у то стање у коме се заобилазе мисаони процеси и анализе и лако се директно комуницира са Богом без кога наше биће не може да живи здраво и исправно. Он истиче, да ако желимо да себе изградимо као нормалног, здравог Човека код себе развијамо поред 3 основна стања свести (будност,сањање, дубок сан) и стање “молитвене будности”
